O gipsu

Verovali ili ne, gips postoji već 200 miliona godina. Kroz geološki proces u vodi rastopljeni gips taložio se u plitkim morskim zalivima i tako stvorio danas poznate naslage gipsa. Danas ga nalazimo u bogatim slojevima kamenja koji se protežu do 70 m. U mnogim zemljama uz nalazišta gipsa obično se nalaze i rudnici za eksploataciju kao i pogoni za daljnju preradu gipsa.

Šta je u stvari gips i kako se dobija?

Gips je mineral, spoj kalcij sulfata i vode. Njegova hemijska formula glasi CaSo4 x 2 H2O. Sirovi gips i gipsani kamen nazivi su za meki kamen, sadru, koja se vadi iz zemlje površinskim kopom.Po hemiskom sastavu sadra je kalcijum sulfat sa dva molekula kristalno vezane vode. U prirodi je retko čista, obično ima primese peska, gline, karbonata i oksida gvoždja. Sadra se drobi i peče u kotlivima i rotacionim pećima. Tom prilikom se gubi odredjeni procenat kristalne vode i pretvara se u gips.Dužina trajanja pečenja i visina temperature uslovljavaju kvalitet gipsa.

Od kada se gips upotrebljava?

Gips se upotrebljava još od davnina i u gotovo svim civilizacijama. U starom Jerihonu su još pre 11.000 godina zidovi i podovi bili od gipsa. Upotrebljavao se u Egipzu, antičkoj Grčkoj, Rimu, a u doba baroka doživljava procvat u izradi ukrasnih elemenata i venecijanskih maltera. Kao protivpožarni materijal koristio se u francuskoj još u 17 veku. Naime posle velikog požara u Engleskoj 1666 god., francuski kralj naredjuje iz predostrožnosti, da se sve važne gradjevine oblože gipsom, kao zaštitom od požara.

Koje osobine gipsa su pogodne za gradjevinarstvo?

Prva i najvažnija osobina gipsa koja ga svrstava u veoma dobre gradjevinske materijale je da je ekološki proizvod. Gips nema miris niti bilo kakva štetna dejstva po čoveka. Može slobodno doći u dodir sa ljudskom kožom, sa kojom ima istu pH vrednost. Zato se i koristi kod preloma kostiju i u stomatologiji.

Gips je topao na dodir i ima malu toplotnu provodljivost što ga čini termoizolacionim materijalom. Prostorije obložene gipsom lako se zagrevaju i zadržavaju toplotu.

U zatvorenim prostorima gips reguliše procenat vlage u vazduhu, pošto sadrži mnoge sićušne pore koje po potrebi upijaju vlagu iz vazduha. Kada se vazduh u prostoriji osuši, tada se predhodno preuzeta vlaga vraća u prostor. Ovakva regulacija vlažnosti i klime funkcioniše uvek bez utroška energije.

Zbog značajnog sadržaja vode u svom sastavu, gips je nezapaljiv, pa se koristi u protivpožarnim sistemima.

 

SVIDJA VAM SE OVAJ ČLANAK? POMOZITE DA I DRUGI VIDE. KLIKNITE LIKE I PODELITE GA NA FACEBOOK-U

Tagged: , ,

Comments are closed.