Zvučna izolacija

Mi živimo u bučnome svetu. Buka je sveprisutna, tišina retka. Na ulici, u pogonu, muzika iz dječje sobe ili štropot kod suseda. Želimo živeti i spavati u miru, raditi usredsređeno i opušteno uživati u muzici. Zahtev za mirom, zaštitom od buke i dobrom prostornom akustikom za većinu će ljudi biti sve važniji.

Šta je zvuk?

Zvuk je zapravo  mehanički poremećaj pritiska koji se u vidu longitudinalnog talasa prostire kroz elastičnu sredinu. Ljudsko čulo sluha u stanju je da registruje ovakve oscilacije ukoliko su one u opsegu učestalosti izmedju 20 Hz i 20.000 Hz.

Sve oscilacije ispod ove frekvencije zovemo Infrazvukom a oscilacije učestalosti iznad 20.000 Hz nazivamo ultrazvukom.

Kakve sve vrste zvukova postoje?

Zvuk koji se prenosi vazduhom

Zvuci od konverzacije, TV ili radio aparata ili nekog sličnog zvučnog izvora mogu da se vazduhom prenose do i kroz Vaš zid. Uzrok tome je primena lakih materijala za konstrukciju zidova koji nemaju dovoljno dobre sposobnosti da zaustave zvuk, a današnji zahtevi za izolacijom su sve veći. Danas se pregradni zidovi rade da budu što tanji i ekonomičniji a ne da dobro izoluju prostorije.

Udarni zvuk

Zvuk nastao direktnim udarcem na površinu zida, poda ili plafona je udarni zvuk. On je obično mnogo intezivniji od zvuka koji se prenosi vazduhom. Primer za udarni zvuk su bat koraka, tapkanje lopte, kucanje eksera u zid i slično.

U industrijskim se zemljama s pravom spominje zagađivanje okoline prometnom bukom, najraširenijim izvorom buke. U EU 80 miliona građana pati zbog nepodnošljive buke. Još 170 miliona ih je stalno izloženo buci, koju doživljavaju kao jaku smetnju.

Stručnim pristupom i iskustvom u ovoj oblasti majstori mogu ekonomično postići najbolju zvučnu izolaciju i prijatno stanovanje i time dati značajan doprinos osećaju ugodnosti i javnog zdravlja.

Kako rešiti najlakše rešiti problem buke i zvučne izolacije

Slikovito rečeno to bi izgledalo ovako:

Principi zvučne izolacije

Ukupna energija koja se u obliku talasnog poremećaja pritiska predaje nekom pregradnom elementu raspodeljuje se jednim delom na energiju reflektovanih talasa, drugim delom na apsorbovanu energiju i trećim delom na transmitovanu odnosno prenetu energiju.

U tom smislu, kod zvucne izolacije, cilj nam je da smanjimo transmitovanu energiju, odnosno da se čitav spektar prebaci što je više moguće u zonu apsorbovanog odnosno reflektovanog zvuka. Iako ovo drugo nije baš preporučljivo u mnogim slučajevima. Na taj način što je koeficijent transmisije niži to su i ukupni gubici u prenosu zvuka viši, a to je ono što mi želimo.

Kao što vidimo, Nivo zvucne redukcije iza odgovarajuće pregrade nije uvek isti i drastično se menja i u zavisnosti od emitovane frekvencije.

Na primer, redukcija zvuka u gornjem primeru iznosi 41dB pri frekvenciji od 315Hz, medjutim već na nižoj frekvenciji od 125Hz iznosi oko 14dB.

Upravo ovaj podatak, o ponašanju elementa na niskim frekvencijama može biti presudan u oceni ukupnih akustičkih karakteristika i realne procene zvučne izolacije
To u praksi može značiti da loša karakteristika odgovarajuće zvucne izolacije na niskim frekvencijama i dobra na višim u praksi rezultira odličnim svojstvima izolacije u smislu redukcije buke od govora, vike, pa čak i glasne muzike u varijanti visokih tonova( harmonike, violine,trube isl.. ali da istovremeno ostane apsolutno neefikasna u smislu buke od skakanja, udaraca čašom o sto, lifta, hodanja, veš mašine i sl.

SVIDJA VAM SE OVAJ ČLANAK? POMOZITE DA I DRUGI VIDE. KLIKNITE LIKE I PODELITE GA NA FACEBOOK-U